Zato što nema registrovanih lekova. Osim toga jako mali broj pacijenata zahteva T3 (manje od 5%)
Ne, može samo da se uspori proces, ali ne i da se zaustavi. Ipak ne dovodi svaki Hashimoto do hipotireoze.
Teška hipotireoza pravi probleme, a blaga i nelečena ne dovode do poremećaja metabolizma vode.
Nažalost da. Najčešći je vitiligo (bele fleke po koži), ali su u pitanju i druge autoimune bolesti.
Ipak, broj pacijenata se drugim autoimunim bolestima je mali.
Eventualnom upotrebom selena do 100 mcg dnevno.
Ne bez saveta lekara. Hormoni su normalni zahvaljujući nadoknadi hormona. Izuzetak je tiroiditis gde je oštećenje štitaste žlezde privremeno.
Nema dokaza za sada.
Nema dokaza, ali nema ni mnogo ispitivanja. Obzirom da postoji uticaj na druge organe jasno je da treba izbegavati.
Ukoliko postoje problemi sa ciklusom i nema kontraindikacije, uvode se ženski polni hormoni. Vrsta, i način primene se prilagođavaju pacijentkinji.
TPOAt i TgAt nisu značajna, ali TSH receptorska mogu da budu zbog oritopatije. Za sada nema načina da se ona spuste,jer su neželjeni efekti imunosupresiva veoma teški.
Ne. Treba konsultovati reumatologa.
Da, uz povremenu kontrolu koncentaciju Se u krvi.
Covid-19
Terapija radioaktivnim jodom (RAI) često se koristi za pacijente sa karcinomom štitaste žlezde nakon operacije i obično uključuje nekoliko poseta lekaru ili zdravstvenim ustanovama. Ovi tretmani se često preusmeravaju tokom trenutne pandemije COVID-19, što izaziva zabrinutost zbog kašnjenja kod pacijenata kojima je zakazan RAI.
Terapija RAI se često koristi za uklanjanje preostalog normalnog (nekanceroznog) tkiva štitaste žlezde ili za smanjenje šanse za recidiv čak i kada se čini da je sav rak štitne žlezde hirurški uklonjen. Čini se da kašnjenja od šest meseci ili čak duže ne utiču negativno na tok karcinoma štitne žlezde kod pacijenata. Stoga, mala kašnjenja dok se trenutna pandemija COVID-19 ne završi, verovatno neće smanjiti efikasnost lečenja RAI.
Vaš lekar će vas savetovati kada je bolje odložiti lečenje RAI ili kada je uputno nastaviti sa lečenjem uprkos trenutnoj pandemiji.
Najčešći početni tretman karcinoma štitaste žlezde je operacija, kojim se uklanja tumor štitaste žlezde. Zbog trenutne pandemije COVID-19, mnoge operacije koje su bile zakazane za tretman štitaste žlezde morale su da se odlože.
Iako je operacija neophodna, većina karcinoma štitaste žlezde je vrlo sporo rastući tumor, a šansa za pogoršanje karcinoma štitne žlezde ako se operacija odloži za nekoliko meseci izuzetno je mala. To je tačno čak i ako se rak štitne žlezde proširi na lokalne limfne čvorove na vratu.
Međutim, operacija štitaste žlezde bila bi od suštinskog značaja i trebalo bi je hitnije izvoditi za pacijente sa simptomima, zbog veličine tumora štitaste žlezde, poput otežanog disanja ili gutanja, karcinoma koji napadaju druge delove vrata ili ako je biopsija pokazala agresivne forme karcinoma štitne žlezde, uključujući anaplastični rak štitaste žlezde i medularni rak štitaste žlezde.
Većina čvorova na štitastoj žlezdi je benigna ,ali nekim čvorovima određene veličine koji takođe imaju sumnjive osobine na ultrazvuku može se savetovati da se podvrgnu biopsiji. Čak i ako se utvrdi da je čvor na štitnoj žlezdi maligni, obično postoji mali rizik od odlaganja operacije da bi se uklonio. Stoga bi takođe bilo generalno sigurno odložiti biopsiju čvora osim ako vaš kliničar ne nalaže da se to hitno uradi.