O štitastoj žlezdi

ŠTITASTA ŽLEZDA

Štitasta žlezda je žlezda u obliku leptira koja se nalazi u donjem delu vrata, ispred dušnika. Ona je ’’glavni kontrolor’’ metabolizma .

Uloga štitaste žlezde je da stvara hormone koji se izlučuju u krv i transportuju u tkiva po celom telu . Ona igra vitalnu ulogu u održanju našeg zdravlja, dobrobiti i stara se da tkiva i organi funkcionišu pravilno. Hormoni štitaste žlezde pomažu telu da koristi energiju i da ostane toplo, održavaju pravilan rad mozga, srca, mišića i ostalih organa.

Oboljenja štitaste žlezde

Hashimoto tiroiditis predstavlja autoimuno oboljenje štitaste žlezde i najčešći je uzrok hipotireoze. To znači da u određenom trenutku imuni sistem počne proizvoditi antitela na ćelije sopstvene žlezde, napada je i time smanjuje njenu funkciju. Ta antitela su poznata u laboratorisjkim analizama kao Anti TPO (anti-tireoperoksidazna antitela) i Anti Tg (anti-tireoglobulinska atnitela).

Ukoliko hipotireoza dugo godina ostane neprepoznata, imuni sistem će biti u disbalansu, tako da postoji rizik da se razviju i druge autoimune bolesti.

Razvoj Hashimoto tireoiditisa može biti praćen u pet stadijuma:

U prvom stadijumu osoba nema znakove bolesti i hormonalni status je u granicama referentnih vrednosti. Još uvek se ne detektuju antitela. Ova faza je poznata kao „nulta faza“.

U drugom stadijumu imune ćelije počinju napadati tkivo štitaste žlezde i stvaraju se antitela. U ovoj fazi hormonalni status je u granicama referentnih vrednosti.

U trećem stadijumu, poznatom kao subklinički stadijum, štitasta žlezda, polako počinje da gubi sposobnost da sintetiše hormone. Zapaža se porast koncentracije TSH, dok su T3 i T4 u okviru referentnih vrednosti.

U četvrtom stadijumu veći deo tkiva štitaste žlezde je oštećen i zamenjem nefunkcionalnim ožiljnim tkivom. Laboratorijski nalazi pokazuju pad proizvodnje hormona T3i fT4. Tek u ovoj fazi se najčešće postavlja dijagnoza Hashimoto tiroiditisa i započinje se sa lečenjem.

Tokom petog stadijuma se mogu javiti i druge autoimune bolesti kao što su viteligo, celijakija, psorijaza, multipla skleroza, reumatoidni artritis, lupus eritematodes, Sjögren-ov syndrome…

Na žalost, kod sve većeg broja dece se dijagnostikuje Hashimoto tiroiditis.

Zato je podizanje svesti o ovoj bolesti važno, kako bi se pravovremeno dijagnostikovala i kako bi se pomoglo roditeljima i deci u prihvatanju novih životnh navika, a u cilju prolongiranja napredovanja bolesti.

Nedovoljno aktivna štitasta žlezda, iliti hipotireoidizam, javlja se kada štitasta žlezda ne proizvodi količinu hormona koja je telu potrebna da bi pravilno funkcionisalo i tada metabolizam usporava. Nedovoljno aktivna štitasta žlezda je često uzrokovana autoimunim bolestima, kada imuni sistem napada štitastu žlezdu. To može da ošteti štitastu žlezdu, što znači da nije u stanju da proizvede dovoljno hormona. Hipotireoidizam je obično uzrokovan autoimunom bolešću, poznatijom kao Hašimotov tireoiditis, koji dovodi do oštećenja štitaste žlezde.

Hipotireoidizam takođe može da bude i posledica lečenja štitaste žlezde, kao što je hiruško uklanjanje jednog dela štitaste žlezde, ili tretman radijacijom.

Uobičajeni simptomi mogu da budu umor, zimogrožljivost, gojaznost, depresija, konstipacija, abnormalni menstrualni ciklusi/problemi sa neplodnošću, problemi sa mišićima, suva, ispucala koža i smanjeni libido.

Hipertireoidizam, ili previše aktivna štitasta žlezda, nastaje kada se u krvotok izluči previše hormona štitaste žlezde, što čini da metabolizam u telu radi prebrzo. Ponekad se naziva i tireotoksikoza.

Hipertireoidizam ima tendenciju da se porodično razvija i najčešće se javlja kod mladih žena.

Uobičajeni simptomi mogu da budu ubrzan rad srca, pojačano znojenje, nervoza ili razdražljivost, anksioznost, nagli gubitak težine, drhtanje ruku, slabost mišića (naročito u nadlakticama i nogama), često premetanje creva, slabiji ili neredovni menstrualni ciklusi, suva ili lomljiva kosa, istanjena/masna i topla koža. Važno je da simptomi hipertireodizma ne ostanu nelečeni, jer mogu da se jave ozbiljne komplikacije.

Grejvsova bolest je najčešći uzrok hipertireoidizma, ona čini više od 70% pacijenata sa hipertireozom – odnos žena i muškaraca je 8:1. To je autoimuna bolest u kojoj imunološki sistem greškom napada štitastu žlezdu, uzrokujući njen rast i njenu preveliku aktivnost. Ljudi sa Grejvsovom bolešću obično imaju primetno istaknute ili ispupčene oči, zbog podizanja očnih kapaka.

Neki pacijenti imaju otečen prednji deo vrata zbog uvećane štitaste žlezde, poznatiji kao ’’gušavost’’. Veličina varira od osobe do osobe i u većini slučajeva ne izaziva nikakve simptome . Kod ozbiljnih slučajeva, simptomi ukuljučuju kašalj, stezanje u grlu, promuklost i teškoće sa gutanjem ili disanjem. U većini slučajeva gušavost nije kancerogena, ali u 1 od 20 slučajeva, može biti znak raka štitaste žlezde.

Urođeni hipotireoidizam se odnosi na nedostatak hormona štitaste žlezde od rođenja, obično zbog nedovoljno aktivne ili nepostojanja štitaste žlezde.  Otprilike se javlja kod jedne od 3.500 – 4.000 beba i može da dovede do ozbiljnih problema u mentalnom razvoju deteta . Većina beba ne pokazuje nikakve znakove ili simptome . Uprkos  prednostima koje skrining pri rođenju pruža, samo 29% novorođenčadi na svetu  je podvrgnuto skriningu na urođeni hipotireoidizam.

Uobičajeni simptomi mogu da budu punije lice, promukli plač, veliki ili debeli jezik, velika i meka mesta na lobanji i konstipacija.